Mini-pogon za proizvodnju društvenosti

Transformacija polja rada ka postfordističkoj ekonomiji, globalizacija i sve brojnije privatizacije javne sfere uzrokuju konstantno bogaćenje pojedinaca u odnosu na društvo, odnose dominacije i potčinjavanja koji se sve više zaoštravaju i kao posledicu imaju globalne migracije i ratove bez presedana u novijoj istoriji. Migracije su evidentne u sve većem odlasku domicilnog stanovništva Balkana ka Zapadu, a zadržavanju izbeglica u pograničnim zonama EU, prevenstveno zbog povećane kontrole na ulaznim i izlaznim granicama.[1] Status među zone između centra i periferije koji je nekada bio karakterističan za tkz. “tampon” zone Balkana i sl., danas se proširuje na ceo kapitalistički svet sve više reprodukujući odnose nejednakosti na gotovo sve društvene slojeve (a posebno su na udaru srednja i niža klasa).

Exif_JPEG_420

Настави са читањем Mini-pogon za proizvodnju društvenosti

Kako radi zadruga?

img_8322
Foto: KURS, 2016

 

Projekat „Kako radi zadruga?“ je participativna instalacija-eksperiment koja se sastoji u simulaciji zadružnog rada i zajedničke proizvodnje. Učesnici projekta su pozvani da skupa pokrenu proizvodnju zasnovanu na zadružnom radu koja se zasnivala na reparaciji starog nameštaja. Reč je o eksperimentu čiji je cilj prizemljenje danas mahom teorijskih koncepata samoorganizacije, zajedničkog upravljanja, ekonomske jednakosti i izveđenju sudara navedenih političkih koncepata sa materijalnošću procesa rada. Projekat se bavi mogućnošću ekonomske demokratije u sistemu dominairajuće društvene, političke i kulturne produkcije danas.

Настави са читањем Kako radi zadruga?

Otvorena škola ekonomije

Naziv projekta: Otvorena škola ekonomije, participativni projekat

Organizator i koordinator projekta: Danilo Prnjat

Radna grupa: Aleksandar Elezović, Aleksandar Stojanović, Ana Milovanović, Andrea Jovanović, Branislav Dimitrijević, Danilo Prnjat, Dragan Protić Prota, Hristina Mikić, Ivan Božić, Jovana Zafirović, Luka Petrušić, Marija Ratković, Milica Mustur, Milica Popović, Mira Mulaimović, Nikoleta Marković, Nina Mudrinić, Olja Nikolić Kia, Petar Stanić, Sanja Maksimović, Sava Jokić, Uroš Matović, Vahida Ramujkić i mnogi drugi.

Produkcija: Centar za kulturnu dekontaminaciju – CZKD, Beograd

Godina: 2014.
Opis projekta:  Otvorena škola ekonomije je participativni i radioničarski projekat koji je podrzumevao pravljenje platforme za istraživački i praktični rad na afirmaciji alternativnih ekonomskih modela koji izlaze iz okvira neoliberalnog ekonomskog sistema. Polje interesovanja radne grupe je bilo istraživanje ekonomskih teorija koje nude potencijalnu mogućnost za uspostavljanje alernativne ekonomske razmene koja nebi funkcionisala po principima profita pojedinačnih subjekata, već je vođena interesom zajednice kao celine.  Projekat se realizovao u obliku grupnih radionica, čitajućih i diskusionih grupa otvorenog tipa (na primer, po principu iznenadne pojavnosti mini učionice u javnom prostoru i sl.), unutar konkretnih društvenih ili radnih zajednica unutar kojih je aplikabilnost određene alternativne ekonomije delovala izvesnije, kao praktičan i administrativni rad na terenu i td. Projekat je zamišljen kao vid samo-organizovanja, samo-edukacije i kao praktična intervencija u polju ekonomske razmene u lokalnom kontekstu. Paralelno sa obradom teorija, u sklopu projekta su organizovane i pezentacije praktičnog rada, te mapiranja paralelnog aktivizma iz određenih interesnih oblasti koji već postoje u lokalnom kontekstu ali nemaju vidljivost u javnom prostoru.

Neke od teorija koje je projekat do sada uspeo da obradi su: evoluciona ekonomija (Joseph Schumpeter), enviromentalistička ekonomija (Herman Daly), zelena ekonomija (Andrew Dobson i drugi), participativna ekonomija (Michael Albert, Chris Spannos), ekonomska teorija inkluzivne demokratije (Takis Fotopoulos), teorije novca i alternativne valute (Alva i Bitcoin), dok će u narednom periodu uslediti i obrade sledećih: socijalne ekonomske institucije (etičke banke (Jan Lucassen i Frans de Clerck), Organizacije za razvoj društva (Nationwide), kreditne unije (London Mutal), finansijske institucije za razvoj društva (CDFI) i sl.), koncept time-banking-a (Edgar Cahn), feministička ekonomska teorija (Nansy Folbre), teorija samoupravnog socijalizma (Edvard Kardelj), teorija slobodne kooperacije (Trebor Scholz i Geert Lovink), teorija poklona (Marcel Mauss) i druge.

Video: https://www.youtube.com/watch?v=i4z5gVDpiko

IMG_5459IMG_5456IMG_5463IMG_5460IMG_5462IMG_5452 IMG_5455IMG_5454 IMG_5461  IMG_5464    IMG_5497 IMG_5496 Photo 28.8.14. 14.30.41 slika2 slika1

 

 

 

 

 

Socijalna Ekonomija

Naziv projekta:
Socijalna ekonomija – Model: Čačak
Participativni umetnički projeka.

Produkcija:
Memorijal Nadežde Petrović, Čačak

Godina:
2012.

Mesto:
Čačak

Autor projekta:
Danilo Prnjat

Koautori projekta:
Nikola Baković, istoričar i student doktorskih studija; Dragana Božović, istoričar umetnosti; Branko Ćalović, ekonomista; Dušan Darijević, novinar i aktivista u kulturi; Vladimir Gojković, ekonomista i aktivista NVO; Sava Jokić, student filozofije, pesnik i aktivista; Vesna Kuveljić, psiholog; Julka Marinković, istoričar umetnosti; Daniel Mikić, fotograf; Ivan Milovanović, ekonomista i aktivista NVO; Božidar Plazinović, umetnik i aktivista; Marija Protić, trgovac; Marija Radisavljavić, istoričar umetnosti i aktivista; Milenko Savović, fotograf.

danilo_prnjat_002_soc_ekonomija

Opis projekta:
Projekat Socijalna ekonomija – Model: Čačak podrazumeva eksperimentalni pokušaj uspostavljanja modela robne razmene koji bi egzistirao kao potencijalno izglobljenje unutar postojećih ekonomskih procesa u našoj zemlji koji su sve više determinisani i vođeni logikom liberalne ekonomije. Rad je podrazumevao organizaciju radionice otvorenog tipa na kojoj se ušlo u promišljanje potencijalnosti, kao i praktične pokušaje izvoženja realnih samo-održivih sistema razmene koji nebi bili određeni dominantnom logikom po kojoj proizvodnja ili rad uvek rezultiraju (ili treba da teže) ostvarenju viška vrednosti, odnosno profitu. U tom smislu, jedina premisa rada je bila vođenje obrnutom logikom od one koju dominantna politička ekonomija nalaže – kretanju od viška vrednosti (profita) ka proizvodu, čime se težilo njegovoj besplatnosti (u ovom slučaju proizvod kome se težiloje bila hrana). Pod viškom vrednosti ovde smo podrazumevali sve one proizvode koji iz nekog razloga ne uspevaju da nađu svoje mesto na tržištu, dok drugačiji vidovi njihove razmene najčešće nisu omogućeni ili su pak, zakonom i zabranjeni.

Настави са читањем Socijalna Ekonomija

Očevi i Oci

Autor: Danilo Prnjat

Očevi i oci, 2011-2014

Video prebačen na DVD, tekst, boja, bez zvuka, 2’13“

Projekat “Očevi i oci” podrazumeva video intervenciju koja je nastala tako što je umetnik nekoliko dana vizuelno pratio kretanje sina srpskog političara Nenada Čanka. Snimak predstavlja dete dok detektorom za metal, traži rimski kovani novac po njivama Vojvodine u okolini Begeča (nekad rimski grad Onagrinum), ali pronalazi samo novac iz perioda Jugoslavije.

Sin Nenada Čanka je u velikoj meri eksploatisan u političkom marketingu stranke koju vodi njegov otac, a pojavljivao se i u promotivnim video spotovima iste. Ovi spotovi su zbog upotrebe dece u svrsi promocije političke partije i njenih ideja izazivali različite reakcije javnosti, dok se sama stranka, inače u javnosti prepoznata kao vojvođanska autonomaška stranka, branila time da je upotreba  deteta legitimna i u svrsi prikaza borbe ove stranke “za nasledstvo” i “za Vojvodinu”.

S obzirom na navedeni kontekst, ovaj video je svojevrsna intervencija koja nacionalističku politiku (u biti borbu za teritoriju) i  interes kapitala  (eksploataciju teritorije od strane privatnog interesa) dovodi u istu tačku. Prikazom naslednika srpskog političara koji iz vojvođanskog tla izvlači novac, rad teži da ukaže na međusobnu zavisnost dve navedene dominantne matrice. Cilj rada je da se u javnom prostoru ukaže na manipulativan mehanizam sporvođenja politike u domaćem kontekstu i bukvalnim prikaže jedan simptom političke realnosti koji je danas posebno aktuelan – da se pod plaštom patriotizma celokupna državna i društvena imovina i kultura pretaču u privatni kapital. Sa druge strane, uvođenjem crnog kvadrata na liku deteta (referenca na Maljeviča, kraj reprezentabilnosti u umetnosti i sl.) iz razloga osiguravanja legalnosti projekta, rad ukazuje na nereprezentabilnost buržujskog u kontekstu građansko-demokratskog.

Wedding Pieces

Naziv projekta:
Wedding Pieces
Medijum:
Intervencija u javnom prostoru
Produkcija:
Akademie Schloss Solitude, Študgart, Nemačka
Godina:
2010.
Mesto:
Študgart
Autor projekta:
Danilo Prnjat
Dužina:
8:34, DVD

danilo_prnjat_001_wedding_pieces

Opis projekta:
Projekat Wedding Pieces čini niz akcija koje podrazumevaju moj dolazak i prisustvo kao nepozvanog gosta/insajera na nemačkim venčanjima. Intervenciju sam izvodio povremeno u periodu od nekoliko meseci, a birao sam ona venčanja koja su organizovana za uži porodični krug i koja su se uvek izvodila na javnom mestu. Sa svih venčanja sam u vrlo kratkom periodu nakon pristupanja slavljeničkoj grupi bio isteran ili zamoljen da se udaljim. Nekoliko puta sam uspeo da ostanem dovoljno dugo i zajedno sa grupom poziram u pravljenju zajedničke fotografije. Moja akcija je tajno beležena od strane osobe koja je imala funkciju paparaca da sa određene distance snimi akciju u vidu video i fotografske dokumentacije. Cilj ovakve akcije je bukvalna materijalizacija ekskluzivističke logike na kojoj se baziraju dominantni modeli zajedništva danas – počev od bračne zajednice, koncepta nacionalne države i EU.

danilo_prnjat_002_wedding_pieces

danilo_prnjat_003_wedding_pieces

danilo_prnjat_004_wedding_pieces

danilo_prnjat_005_wedding_pieces

danilo_prnjat_006_wedding_pieces

 

Provociranje ideologija zajednice u umetničkoj praksi Danila Prnjata – U samoći, nezvani gost ili čežnja za zajednicom

Napisala: Ana Vilenica

Tekst je moguće videti ovde.

Otkup

Naziv projekta:
Otkup
Produkcija:
Stacion, Centre for Contemporary Art, Priština, Kosovo
Interkulturalni dijalog, Rex-B92, Beograd, Srbija
Mangelos, Young Visual Artist Award, Galerija Kontekst, Beograd, Serbia
Godina:
2008.-2010.
Autor projekta:
Danilo Prnjat
Saradnici na projektu:
Artan Balaj, Fatmir Mustafa-Carlo

danilo_prnjat_002_otkup

Opis projekta:
Jedan od načelnih određenja liberalnog kapitalizma koji se zasniva na postojanju privatne svojine, u zemljama u tranziciji, ogleda se kroz proces rasprodaje društvene imovine i njene potpune privatizacije. Ovo načelo privatizacije je proklamovano kao jedno od vitalnih strategija razvoja Srbije i kao jedan od značajnijih uslova njenog puta ka Evropskoj Uniji.

Sa druge strane, pitanja koja se tiču problematičnog statusa bivše srpske pokrajne Kosova1 su pokazala da proklamovane vrednosti nisu mehanizam državnog delovanja, te da je ’državna imovina’ (Kosovo) i dalje jedan od prioriteta za koji se država bori.2 Ova borba se vodi/la kulturalnim, političkim, pravnim i vojnim intervencijama dok je ključni, ekonomski aspekt, ostao vešto zamaskiran kulturnim i nacionalističkim interesima. Naime, diskurs koji je srpska zvanična vlast proizvodila i koji i dalje proizvodi ide je u pravcu sveopšte mitologizacije (hegemone kulturalizacije) Kosova. Ova regija je stoga u Srbiji najčešće predstavljena u vidu spiritualnosti koja je esencijalna za ’srpsko poreklo’, nematerijalnog dobra za koje se treba boriti i sl. Takve koncepcije koje su dominantne u srpskom društvu najčešće su potkrepljivane činjenicom da se neki od najstarijih pravoslavnih manastira nalaze upravu o ovoj regiji, te je na taj način, putem društvene ideologije religiozna težnja ka duhovnom, imanentna srpskim pravoslavcima, dobila društveno-manifestnu i politički poželjnu materijalnu formu – borbu za teritoriju Kosova.

Takodje, duhovne vrednosti bazirane na konstrukciji pojma „velikog srpstva“ su se temeljile na ponovnoj aktuelizaciji kosovske bitke – na njoj se gradio srpski nacionalni mit o herojstvu, stradanju (od strane turaka, nehrišćana), samožrtvovanju, izdaji i junačkoj smrti poslednjeg svetog srpskog vladara, Cara Lazara. Vrednosti bazirane na ovom mitu i konstrukciji pojma „velikog srpstva“ su upravo ono čime su nacionalističke vlasti na najgori mogući način manipulisale tokom ratova 90-ih, a čiji efekat je i danas široko prisutan u srpskom društvu.

Projekat “Otkup” podrazumeva čin kupovine tri dela kosovskih umetnika i predstavljanje ovog projekta kao umetničkog rada u Beogradu. Ovaj čin egzistira kao:

čin davanja konkretnog značaja određenoj ’kulturi’ Kosova putem određenja njene materijalne vrednosti. Ovaj aspekt rada ima za cilj da isprovocira dominantne kulturne paradigme Kosova u Srbiji po kojima borba za Kosovo nikada nije predstavljena kroz pitanje moći i novca već kao mnogo „više“ i transcendentalnije pitanje koje se tiče „samog bića“ srpskog naroda. Takođe, ovim činom se kultura (umetnost) Kosova ne preuzima i kao takva, uslovno rečeno, izglobljenjem (ili otimanjem) predstavlja u Srbiji4 već se koriste metode kojima se u potpunosti postuje njen značaj i njena vrednost;
čin ’razvlašćenja’ određene kulture Kosova putem njene transformacije u privatno vlasništvo; i obrnuto,
čin autorizacije putem preciznog određenja privatne svojine i njenu transformaciju u ’opšte dobro’ (umetnički rad produciran putem javnih konkursa).
Naime, ovaj projekat podrazumeva intervenciju unutar zvaničnih institucija Kosova (Ministarstvo kulture) da se dela izabranih umetnika autorizuju kao privatno vlasništvo tih umetnika, kako bi mogla legitimnim putem da se iznesu iz zemlje (prenesu preko granice). Ovaj nedovoljno transparentan status vlasništva na relaciji privatno vlasništvo – javno dobro na Kosovu (ali i u Srbiji kada je Kosovo u pitanju) otvara polje za razne društvene i državne manipulacije (tuđim) vlasništvom. Sa druge strane, ponudivši rad srpskim fondovima (državnim i nedržavnim) za produkciju, dela kosovskih umetnika se istovremeno i razvlašćuju, postaju javno dobro, čime se provocira brutalno uspostavjanje srpske kulturne hegemonije na Kosovu.

S tim u vezi, projekat Otkup, kao vid dekonstrukcije kulturnih i materijalnih praksi koje su dominantne u Srbiji i na Kosovu, ima za cilj da deluje kao emancipatorska društvena praksa kojom se vlasništvo (kultura) utvrđuje kao privatno čime se podjednako provociraju nacionalistički mehanizmi obe suprostavljene strane (Srbije i Kosova).

danilo_prnjat_001_otkup

danilo_prnjat_003_otkup

Tempo

Naziv projekta:
Tempo
Medijum:
Intervencija
Godina:
2008.
Mesto:
Beograd
Autor projekta:
Danilo Prnjat

danilo_prnjat_001_tempo

Opis projekta:
Prva polovina 2008. godine u Srbiji je bila obeležena stalnim tenzijama u domenu medija uzrokovanih proglašenjem i priznavanjem nezavisnosti pokrajne Kosovo. Kako je Slovenija bila trenutno presedavajuća Evropskom Unijom, koja je u vreme nastanka ovog projekta bila pozitivno nastrojena prema budućoj nezavisnosti ove pokrajne, veliki broj supermarketa “Merkator”, slovenačkih vlasnika u Srbiji, našli su se na meti anonimnih bombaških dojava i napada.

S obzirom na kompleksne (delom navedene) okolnosti, ovakvi vidovi radikalnog, antikapitalističkog ponašanja u javnoj sferi, posredovani putem medija, posmatrani su isključivo u kontekstu uskih nacionalnih i političkih interesa i bili pripisivani nekim od nacionalističkih organizacija u zemlji.

Moj projekat je podrazumevao dostavljanje lažne dojave supermarketu koji je u vlasništvu srpskog investitora (“Tempo”) da je u jednom od objekata lanca ovih megamarketa postavljena bomba i, tim putem stvorene medijske manipulacije, izmenu konteksta javne recepcije svih ranijih dojava/napada.

Naime, odmah nakon realizacije ovog projekta (8. februar 2008.), od 17. januara do 8. marta u Beogradu je bilo 114 lažnih dojava1 o podmetanju bombi upućenih ključnim državno-ideološkim institucijama u našem društvu (školama, bolnicama, sudovima…). S tim u vezi, možemo pretpostaviti da je ovaj projekat doprineo izokretanju kritičkog fokusa javnosti sa spoljno-političke određenosti problema na ideološki aspekt nacionalne politike. Drugim rečima, cilj ovog projekta je bio pokazati da je centralni problem sa kojim se naša zemlja suočava – pitanje Kosova – zapravo problem (nacionalizma) u potpunosti određen unutrašnojom politikom nas samih, a ne stvar spoljne politike u šta je javnost u Srbiji, medijskim mehanizmom, do tada bila podstaknuta da veruje.

Dovodeći u vezu megamarket kao kapitalističku formaciju i značaj Kosova koji je aktualizovan kao pitanje od najvećeg nacionalnog interesa, ovaj rad je zapravo postavio pitanje smisla nacionalizma i njegove isključive materijalne determinisanosti u našoj zemlji.

danilo_prnjat_003_tempo

danilo_prnjat_002_tempo

danilo_prnjat_005_tempo

danilo_prnjat_006_tempo

danilo_prnjat_007_tempo

Odnos nacionalizma i kapitalizma
Text predavanja za prezentaciju projekta Tempo
Autor:
Šefik Šeki Tatlić
Tekst videti ovde.

Medijska manipulacija u radu TEMPO Projekt
Autor:
Aneta Stojnić
Tekst videti ovde.

Lilly

Naziv projekta:
Lilly
Medijum:
Intervencija
Produkcija:
Mangelos, Dez_Org/galerija Kontekst, Beograd.
Realizator projekta:
Agencija “Amicus Marketing”, Beograd.
Godina:
2007.
Mesto:
Beograd
Autor projekta:
Danilo Prnjat
Dužina:
7:18, DVD

danilo_prnjat_001_lilly

Opis projekta:

Dominantni principi establišmenta, kada su u pitanju javni prostori u našem okruženju, predstavljaju prostore uglavnom predviđene samo za određeni pol. Počev od podvojenih prostorija javnih toaleta do kladionica, velikih kozmetičkih radnji i salona…

Ulazak u postsocijalistički period i gubitak formiranog nacionalnog identiteta doneo je povratak tradicionalnih vrednosti patrijahalnog sistema u kome su ovi odnosi posebno hijerarhizovani. Takvo stanje dodatno je ojačano dolaskom velikih korporativnih sistema (kapitalizma) čija je logika permanentnog proširenja tržišta donekle poništila ovu hijerarhičnost ali je doprinela njihovom dodatnom udaljavanju.

Projekat Lilly Project predstavlja akciju u kojoj je u jednom momentu 200 muškaraca izvelo nenajavljen gerilski upad u najveću kozmetičku radnju u Beogradu – Lilly. Ovakvo doslovno i nemetaforično izvođenje “patrijahalnog”, “muškog” ponašanja – koje čini pretpostavka da On ima pravo da svim sredstvima zauzme ma koji prostor ili osobu, sa ili bez dopuštenja (stanovište koje je u najvećoj meri jedinstveno osobama koje su odgajane kao muškarci) – egzistira kao primer čiste forme protesta, kojom se markira distanca kojom se ukida normalni, utilitarni i društveni proces.

Sa druge strane, činjenica da su izvođači ove akcije pristali na učešće u projektu pod uslovom da za to budu plaćeni – izvođene određenog ponašanja koje u našoj sredini može biti doživljeno kao seksualno “pogrešno” – ukazuje na isključivu materijalnu determinisanost granice dopustljivog ponašanja i mehanizma određenja nekih od najvitalnijih aspekata ljudskog identiteta (poput seksualnog) u kapitalističkom društvu.

S obzirom na ulazak 200 osoba u jedan objekat, koje je sve nemoguće pokriti brojem zaposlenih u njemu, ovaj performans je izveo trenutno zaustavljanje sistema, njegov trenutni kolaps – ali ne u cilju nuđenja anarhističke alternative istom, već s ciljem drastičnog formalnog označavanja njegovih nedostataka.

danilo_prnjat_002_lilly

danilo_prnjat_003_lilly

danilo_prnjat_004_lilly

danilo_prnjat_005_lilly