Socijalna Ekonomija

Naziv projekta:
Socijalna ekonomija – Model: Čačak
Participativni umetnički projeka.

Produkcija:
Memorijal Nadežde Petrović, Čačak

Godina:
2012.

Mesto:
Čačak

Autor projekta:
Danilo Prnjat

Koautori projekta:
Nikola Baković, istoričar i student doktorskih studija; Dragana Božović, istoričar umetnosti; Branko Ćalović, ekonomista; Dušan Darijević, novinar i aktivista u kulturi; Vladimir Gojković, ekonomista i aktivista NVO; Sava Jokić, student filozofije, pesnik i aktivista; Vesna Kuveljić, psiholog; Julka Marinković, istoričar umetnosti; Daniel Mikić, fotograf; Ivan Milovanović, ekonomista i aktivista NVO; Božidar Plazinović, umetnik i aktivista; Marija Protić, trgovac; Marija Radisavljavić, istoričar umetnosti i aktivista; Milenko Savović, fotograf.

danilo_prnjat_002_soc_ekonomija

Opis projekta:
Projekat Socijalna ekonomija – Model: Čačak podrazumeva eksperimentalni pokušaj uspostavljanja modela robne razmene koji bi egzistirao kao potencijalno izglobljenje unutar postojećih ekonomskih procesa u našoj zemlji koji su sve više determinisani i vođeni logikom liberalne ekonomije. Rad je podrazumevao organizaciju radionice otvorenog tipa na kojoj se ušlo u promišljanje potencijalnosti, kao i praktične pokušaje izvoženja realnih samo-održivih sistema razmene koji nebi bili određeni dominantnom logikom po kojoj proizvodnja ili rad uvek rezultiraju (ili treba da teže) ostvarenju viška vrednosti, odnosno profitu. U tom smislu, jedina premisa rada je bila vođenje obrnutom logikom od one koju dominantna politička ekonomija nalaže – kretanju od viška vrednosti (profita) ka proizvodu, čime se težilo njegovoj besplatnosti (u ovom slučaju proizvod kome se težiloje bila hrana). Pod viškom vrednosti ovde smo podrazumevali sve one proizvode koji iz nekog razloga ne uspevaju da nađu svoje mesto na tržištu, dok drugačiji vidovi njihove razmene najčešće nisu omogućeni ili su pak, zakonom i zabranjeni.

Radionica je okupila 15 učesnika različitih zanimanja (ekonomiste, aktiviste u kulturi i NGO sektoru, psihologa, trgovca, istoričara, osobe sa iskustvom rada u prehrambenoj industriji, osobe zaposlene u medijima i dr.) Na radnim sastancima su se pokušala mapirati sva ona naprsnuća i sitne pore koje se stvaraju u konstituisanju nekog ekonomskog programa ili sistema,te naći njihova logika i unutar iste pokušala se razvitineka drugačija, socijalno usmerenija i samoodrživa praksa koja bi mogla funkcionisati u lokalnom kontekstu (na prim. snadbeti određeneugroženegrupe hranomkoja se inače baca).Ukratko, projekat se sastojao u pokušaju premošćavanja socijalnog i ekonomskog jaza koji je postao simptom društvene realnosti naše zemlje.

Neke od linija razvojaprojekta su išle u sledećim pravcima:

Proces istraživanja i mapiranje različitih klasno podvojenih grupa građana koje nemaju međusobnu komunikaciju, jasno razumevanje uzroka te podvojenosti i pokušaj uspostavljanja veze. U ovom aspektu projekta, studije slučaja su bili: a) oni koji sa viškom raspolažu, ali ga se iz nekog razloga odriču (proizvođači i domaćinstva koja bacaju proizvedenu hranu jer ne mogu da je plasiraju na tržište, farmeri-učesnici protesta, katering indistrija, trgovinski lanci, nemarna domaćinstva i; b) oni koji u postojećoj razmeni ne uspevaju da dođu do hrane (korisnici narodne kuhinje). Ovaj segment projekta je bio najobimniji, obuhvatajući rad na terenu, razgovore sa proizvođacima, anketiranje građana i sl.
Istraživanje obima uticaja koje Republika Srbija, kao i zemlje članice EU, kroz sistem institucija i zakona vrše, ograničavajući druge i drugačije vidove razmene (hrane) izvan onih koji su precizno utvrđeni zakonima (na prim. HASAP (HACCP) i dr.)1 čime se najdirektnije uzrokuje odbacivanje velikih količina hrane i sprečava mogućnost njihove dalje distribucije (različita politika koncepata best before i use byi sl.). Ovaj projekat je mapirao i neodgovornost socijalnih institucija države koje nisu pokazale otvorenost za projekte ovog tipa, obražući svoju poziciju mnoštvom različitih zakona i prebacivanjem međusobnih nadleznosti sa jedne na drugu (Crveni krst (Narodna kuhinja) i Centar za socijalni rad).
Istraživanje fabričkog procesa i pokušaj da se u samom proizvodnom procesu pronađe napuklina, deformisan proizvod, nešto što bi egzistiralo izvan stroge proizvodnje proizvoda namenjenih tržištu. Ovaj aspekt radionice je bio usmeren na pokušaj spoznaje sudbine prozivoda čiji je rok pred istekom i proizvoda koji bi mogli biti upotrebljivi i posle isteka roka (na prim. testenina, med, začini i sl.), te sudbine prizvoda na sam dan isteka roka upotrebe i sl. Ceo ovaj proces je najčešće, barem u našoj zemlji, vrlo opskuran. Ono sto smo mogli da saznamo.2 jeste da trgovinski lanci imaju prilično razrađen mehanizam snižavanja cena (akcije) proizvodima koji su pred istekom, što bi, bez obzira na prvenstvenu usmerenost, moglo i da se razume i kao izvestan vid socijalne politike. Sve ono sto se ne proda, od strane trgovinskih lanaca biva vraćeno proizvođačima. Sta proizvođači rade sa prozivodima kojima rok istekne, nismo uspeli sa sigurnošću da saznamo. Brojni tekstovi ukazuju na veliku verovatnoćuprepakivanja istih tih proizvoda i njihov povratak na tržiste, ali ovog puta sa znatno kraćim rokom upotrebe i oznakom use by (za razliku od oznakebest beforena primarnom proizvodu).
Razmišljanje o mogućnostima reaktuelizacije festivala hrane koji su u ranijim periodima bili aktuelni (na primer, Pitijade) i razvijanja koncepata društvene satisfakcije za učesnike, mogućnosti doniranja hrane, razvijanje socijalne logike prilikom distribucije prikupljene hrane posle festivala i sl. Ovaj aspekt projekta smo mapirali kao otvorenu mogućnost.
Pokušaj uspostavljanja nezavisnog sistema socijalne razmene koji bi funkcionisao izvan postojećih institucija sistema. U ovom segmentu zamisao je bila da seuspostavi nezavisan sistem razmene od farmera do krajnjeg korisnika (koji u ovom slučaju nebi bio korisnik narodne kuhinje). Kao potencijalnu mogućnost povezivanja, radionica je izdvojila mogućnost reaktualizacije koncepta radne akcije. Ovaj konceptdruštvenog aktivizma je bio popularan u jugoslovenskom socijalizmu, a istraživanja ukazuju na to da njegova popularnost nije jenjavala svih godina razvoja samoupravnog socijalizma od prvih radnih akcija na posleratnoj obnovi zemlje, pa sve do kraha Jugoslavije, krajem 80-ih godina. Takođe, ovaj vid društvene participacije nailazio je na veliku podršku i odobravanje od strane najšire društvene javnostiza sve vreme svog postojanja. Anketa i istraživanje koje smo mi sproveli, pokazli su da i danas postoji velikaotvorenost ljudi za društvenu participaciju ovog tipa. Ideja je bila da se mobilišu oni kojima je hrana najpotrebnija u akcije sakupljanja hrane koja na njivama inače propada. Međutim, pokušaj uspostavljanja razmene ovog tipa, za koji smatramo da stoji kao otvorena mogućnost, je trenutno bio onemogućen zbog velike suše koja je zadesila zemlju i koja je farmerima unistila najveći deo prinosa za ovu godinu (do 70%). Zbog ovih vanrednih okolnosti, radna grupa nije uspela da izdvoji drugi ‘višak’ tog tipa koji bi mogao biti iskoriscen za nove procese razmene.3
Iz svega navedenog, rezultat radionice je društveno kritički rad, dokumentarnog tipa, koji mapira sve ove “mrtve tačke” ukazujući na limite koji egzistiraju kao najdirektnije kočnice uspostavljanja socijalneinicijative i (ne)mogućnost egzistencije društvenog u realnom ekonomskomprostoru.

danilo_prnjat_003_soc_ekonomija

danilo_prnjat_004_soc_ekonomija

danilo_prnjat_005_soc_ekonomija

danilo_prnjat_006_soc_ekonomija

danilo_prnjat_007_soc_ekonomija

danilo_prnjat_008_soc_ekonomija

danilo_prnjat_009_soc_ekonomija