participativni rad/ intervencija u polju rada, 2017-19.
Transformacija polja rada ka postfordističkoj ekonomiji, globalizacija i sve brojnije privatizacije javne sfere uzrokuju konstantno bogaćenje pojedinaca u odnosu na društvo, odnose dominacije i potčinjavanja koji se sve više zaoštravaju i kao posledicu imaju globalne migracije i ratove bez presedana u novijoj istoriji. Migracije su evidentne u sve većem odlasku domicilnog stanovništva Balkana ka Zapadu, a zadržavanju izbeglica u pograničnim zonama EU, prevenstveno zbog povećane kontrole na ulaznim i izlaznim granicama. Status među zone između centra i periferije koji je nekada bio karakterističan za tkz. “tampon” zone Balkana i sl., danas se proširuje na ceo kapitalistički svet sve više reprodukujući odnose nejednakosti na gotovo sve društvene slojeve (a posebno su na udaru srednja i niža klasa).
Ideja projekta MINI POGON ZA PROIZVODNJU DRUŠTVENOSTI se bazira na zasnivanju procesa rada odnosno izgradnji strukture radne organizacije koja bi imala kapacitet da društvene odnose reprodukuje u drugačijem proizvodnom ključu. Tehnički gledano, reč je o projektu koji se dešava u Beogradu, a koji se sastoji iz mini pogona za reciklazu plastike sastavljenog od 3 mašine koje smo sami napravili koristeći se open source softverima čime smo na mnogo ekonomičniji način došli do potrebnih sredstva za proizvodnju. Reciklirana plastična masa potom se koristi za kreiranje i modelovanje novih predmeta i njihovu distribuciju. Radni proces se ne sastoji samo iz rada, edukacije i slično, nego je sastavljen i od politizacije ovih procesa. Budući da okuplja različite marginalizovane grupe (izbeglice, sakupljače sekundarnih sirovina, nezaposlene idr.) cilj ovog angažmana nije isključivo samozaposlenje i izgradnja ekonomski samoodrživog procesa koji iznalazi inovativni način da stvori novu vrednost koristeći marginalno i odbačeno – politizacija putem stavljanja različitosti u ekonomski odnos, već promišljanje mogućnosti društvene jednakosti, zajedničkosti i jednake redistribucije u samoj praksi (model zadruge). Različite subjektivne i ekonomske pozicije, psihološka različitost, različiti doprinosi i zalaganja, mogućnosti i sposobnosti, različite vrste rada koji se obavlja, različite ideje o tome gde i kako distribuirati proizvod rada i da li je on otuđiv od onih koji ga proizvode, upravo su mesta sa kojih polazimo u pokušaju izgradnje novog odnosa. Ovaj novi odnos nastaje kao posledica praktične intervencije u cilju prevazilaženja postojećih determinacija i pravljenju iskoraka ka proizvodnju ekonomske jednakosti koju smatramo jedinim istinskim putem ka demokratizaciji i društvenoj jednakosti, ali i putem koji ima kapacitet za prevazilaženje reprezentacijskog u kulturi.
Ukratko, Mini-pogon za proizvodnju društvenosti je eksperimentalni proizvodni pogon za reciklažu koji istražuje alternativne načine proizvodnje, zadružne odnose, samoupravljanje i razvija koncept jednakosti sa uporištem u ekonomiji. Reč je o projektu koji podrazumeva intervenciju u polju rada (u kulturi), njegovu dekonstrukciju i novo stvaranje na polju marginalnog i odbačenog. Pogon za izradu predmeta od reciklirane plastike deluje kroz uključenje marginalnih društvenih grupa (nezaposlenih žena srednje dobi, izbeglica i sl.) i kao resurs koristi odbačene i nus produkte savremenog kapitalističkog društva, bilo da su to u pitanju sirovine (plastični otpad) ili ljudski resursi (izbeglice kao direktna posledica globalizacije, nezaposleni itd). Projekat, u tom smislu, pokušava da stvori polje za proizvodnju nove vrednosti, ali i da kreira mesto na kom će politizacija proizvodnih odnosa biti praktično izvodljiva i moguća. Reč je o intervenciji u cilju stvaranja materijalnih uslova za društvenu jednakost, a ne kako je to uobičajena praksa u liberalnoj kulturi, nezavisno od njih.
Ko smo mi:
Chow Sing Tai (Malezija) inžinjer hemije sa iskustvom u elektronskim tehnologijama. Trenutno radi na razvoju turbine za vetrenjače koja bi se bazirala na fizičkim, hemijskim i geometrijskim principima orginalne magnetne levitacije i električnom generatoru sa obrtnom rotacijom; Danilo Prnjat (Crna Gora/Srbija) je realizovao nekolicinu projekata koji se bave odnosom rada i kolektivnih ekonomija; Tijana Cvetković (Srbija) je vizuelna umetnica i dizajnerka koja je učestvvala u raznim projektima u vezi sa umetnošću i ekologijom (www.tijanacvetkovic.weebly.com); Vahida Ramujkić (Srbija/Španija) je vizuelna umetnica čiji se rad bazira na socijalnom kontekstu. Inicirala je i učestvovala u većem broju dugoročnih projakata koji se baziraju na kolaboraciji i kreativnom radu kroz koje je pokušavala da uspostavi nove socijalne odnose. Njen rad se bavi temom migracije, istorije i neoliberalne transformacije gradova (www.irational.org/vahida).
Za sve informacije o projektu, videti: http://www.irational.org/cgi-bin/minipogon/process/admin.pl
Produkcija: EFC – European Cultural Foundation i Fondacija Hartefakt, 2017-2019.