(NE)RADNO VREME – Uštimavanje održive zajednice

participativni projekat, 2022.

Lokacija: Štrand – ispod mosta, Novi Sad

Radno vreme: 25-31. jul 2022, 14-19h

Kroz jednonedeljnu otvorenu radionicu – razgovore, posetioci su imali prilike da se upoznaju sa svim segmentima procesa jedne proizvodnje bazirane na preradi plastičnog otpada, koji je direktno sakupljen na lokaciji Štranda, i pretvaran u gotove dizajnirane proizvode. Ovo je podrazumevalo sakupljanje, selekciju po tipovima, pripremu za usitnjavanje, šredovanje, presovanje, ekstrudovanje uz pomoć kalupa itd. ali i serije diskusija posvećene jednom sasvim novom pristupu radu, umetnosti, tehnologiji, društvenosti i dizajnu. Završnica ove jednonedeljne avanture zaokružena je impro-koncertom koji je kombinovao ozvučene mašine, instrumente izrađene od otpada i glasove.

Kalendar programa: 

Rad na otvorenom: svakog dana, 14-17h

Razgovori: 26, 27. i 28. jula od 17-19h

Priprema za koncert i javna proba: 29. jula, 14-19h

Koncert: 30. jula, 17-19h

 

25/07 – DAN#0: UTVRĐIVANJE BAZE

Rad na otvorenom: 14-19h

Pripremanje prostora za rad, organizacija poslova i nadležnosti, izrada plana rada i otvorenog kalendara, instaliranje kolektorskih punktova.

 

26/07 — DAN#1: (MATERIJAL) ŠTA TO BEŠE OTPAD?

Sakupljanje, odvajanje, transport, otkup otpadne plastike.

Rad na otvorenom: 14-17h

Razgovor: 17-19h

Diskusija na temu fenomena plastičnog materijala u kontekstu društvenih odnosa proizvodnje i potrošnje.

Moderator: Vahida Ramujkić (minipogon)

Gosti govornog dela:  Miša (profesionalni recikler plastike)  + Igor Jezdimirović (Inženjeri zaštite životne sredine), Mihajlo Vujasin (nezavisni istraživač)

Gosti u radu na otvorenom: Natalie Deewan, Aleksandrar Carić, Dionis Escorsa

27/07 —  DAN#2: (SREDSTVA ZA RAD/ ORGANIZACIJA RADA) – LJUDI I NJIHOVE MAŠINE

Rad na otvorenom: 14-17h

Razgovor: 17-19h

Razgovor sa gostima i zajednicom na temu organizacije rada, proizvodnih odnosa i dostupnosti tehnologije.

Moderator: Danilo Prnjat (minipogon)

Gosti govornog dela: Petar Laušević (CPN), članovi/ce minipogona, učenici/e Srednje škole “Bogdan Šuput (Novi Sad), lokalni sakupljači plastike

Gosti u radu na otvorenom: Natalie Deewan, Aleksandrar Carić, Dionis Escorsa

 

28/07 —  DAN#3: (EKOLOGIJA, EDUKACIJA, EKONOMIJA, ESTETIKA) 4E

Rad na otvorenom: 14-17h

Razgovor: 17-19h

Razgovor sa lokalnim aktivistima i dizajnerima na temu odnosa sistema obrazovanja, rada, dizajna i kulture življenja.

Moderacija: Zoran Pantelić (kuda.org)

Gosti govornog dela: Adrien Ujhazi (biofabrika/Šok zadruga), Slađana Ekres i Siniša Štetin (profesori Srednje škole “Bogdan Šuput”), Branislava Opranović (novinarka/novinarska sekcija u SS “Bogdan Šuput”), Nikola Blagojević (Pokret gorana Vojvodine), Miša ((profesionalni recikler plastike), Natalie Deewan (umetnica), učenici/e Srednje škole “Bogdan Šuput, Morten Jesnen Vagen (umetnik) (TBC)

Gosti u radu na otvorenom: Natalie Deewan, Aleksandrar Carić, Dionis Escorsa

 

29/07 — DAN#4: UŠTIMAVANJE I IZLEŽAVANJE — priprema koncerta

Rad na otvorenom: 14-19h

Gosti u radu na otvorenom: Natalie Deewan, Aleksandrar Carić, Dionis Escorsa

30/07 — DAN#5: KAOKONCERT

Vreme izvedbe koncerta: 18-19h

 

31.07. – DAN#6: EVAKUACIJA BAZE

Rad na otvorenom: 14-19h

 

Podrška: Centar za nove medije kuda_org, EPK – Evropska prestonica kulture Novi Sad, 2022.

Realizacija: minipogon

Tržišne reforme

Mural, 8x13m, 2021-2022.

Mural “Tržišne reforme” podrazumeva crtež na zidu velikih dimenzija na kome su predstavljene naočare članova CK KPJ – učesnika u donošenju čuvenih Amandmana na Ustav iz 1963, 1967. i 1968. godine.
Rad povezuje dva naizgled nespojiva, ali realno prisutna konteksta – privatnu školu koja se bavi problemima sticanja znanja, vizuelnog opažanja, mišljenja i oblikovanja i, državnu bolnicu – ortopediju koja procesuira hendikepirana i povređena tela u pravcu njihovog izlečenja ili dogradnje. U tom smislu, izabrani motiv – produžetak tela – naočare simbol su koji pokušava da spoji ova dva konteksta – fizički (materijalni) hendikep oka (istorijska uslovljenost) i
metaforički hendikep mogućnosti gledanja u situaciji potrebe za nadogradnjom istog (sticanje znanja u privatnoj školi).

Mural je pokušaj da se na provokativan ali edukativan način postave pitanja o mogućnostima našeg gledanja danas u situaciji istorijskih kratkovidosti i savremenih hendikepiranosti za sticanje znanja. Istovremno, zamišljen je da bude omaž istorijskoj borbi dve naizgled nespojive generacije političkih i kulturnih protagonista.

Rad je prezentovan u okviru razgovora: UMETNIČKI RAD U POLITIČKIM I IDEOLOŠKIM OKOLNOSTIMA koji je jedan od formata Govornih program Kulturnog centra Rex kojim se podstiče zajedničko/grupno diskutovanje i analiza radova savremene umetnosti. U koncepciji se oslanja na iskustva projekata “Razgovor o umetničkom delu” i “Umetnik kao publika”. Povodom 25-ogodišnjice postojanja i delovanja centra (2022) program je posvećen ispitivanju odnosa aktivizma i umetnosti. Prilikom prezentacije rada u KC REX-u, u razgovoru o radu su učestvovali Dragomir Olujić Oluja, politolog, Branimir Stojanović, filozof, Jelena Vesić, istoričarka umetnosti i Darinka Pop Mitić, umetnica.

Asistenti na projektu: Sanja Tomašević, Nina Mudrinić Milovanović i Vladimir Mačar

Produkcija: Mural je realizovan podrškom (otkup) Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, 2021.

 

Tehnologija umetničkog stvaralaštva

edukativni projekat, 2020-2022.

MINIPOGON je eksperimentalno proizvodno postrojenje za reciklažu plastike koje istražuje alternativne metode proizvodnje, kooperativne odnose, samoupravljanje i razvija koncept pravičnosti sa ekonomskim uporištem. Ovde je reč o projektu koji podrazumeva intervenciju u polju rada (u kulturi), njegovu dekonstrukciju i novo stvaranje unutar marginalnog i odbačenog. Proizvodni pogon za izradu predmeta od reciklirane plastike radi kroz uključivanje marginalnih društvenih grupa (u ovom slučaju učenika koji se nalaze pred ulaskom u polje rada). Projekat pokušava da stvori polje za razmatranje novih društvenih i ekonomskih vrednosti, ali i da stvori mesto gde će politizacija proizvodnih odnosa biti praktično izvodljiva i moguća.

Projekat TEHNOLOGIJA UMETNIČKOG STVARALAŠTVA – SVET PLASTIČNOG OTPADA grupa minipogon realizuje u saradnji sa organizacijom fokusiranom na društveno angažovanu praksu – kuda.org i Srednjom umetničkom školom Bogdan Šuput iz Novog Sada, uz učešće niza inostranih saradnika, poput Rejčel Klipe (Rachel Clipa), program menadžerke Kancelarije za javnu umetnost (OPA) iz Pitsburga, Natali Divan (Natalie Deewan), nezavisne angažovane umetnice iz Beča i Aleksandra Carića, alternativnog muzičara iz Portugala.

Projekat je podrazumevao organizaciju vannastavnog programa praktičnih radionica kroz koje su se učenici osposobljavali da dizajniraju i kreiraju proizvode od reciklirane plastike, kao i da kreiraju sopstvenu svest o održivom životu i pravičnom, ekološki odgovornom, načinu rada (u umetnosti). Kroz višenedeljne radionice učenici su imali prilike da se upoznaju sa svim segmentima procesa prerade plastičnog otpada koji je direktno sakupljen na lokaciji škole, u gotove dizajnirane proizvode. Ovo je podrazumevalo sakupljanje, selekciju po tipovima, pripremu za usitnjavanje, šredovanje, presovanje, ekstrudovanje uz pomoć kalupa itd, ali i seriju diskusija posvećenih jednom sasvim novom pristupu radu, umetnosti, tehnologiji, društvenosti i dizajnu. Završnica jedne od javnih radionica održane na proleće 2022. bila je zaokružena koncertom koji je kombinovao ozvučene mašine, instrumente izrađene od otpada i glasove.

Radionice sa učenicima su realizovane u prostorijama Škole i kuda.org organizacije tokom 2021 i 2022 godine, kao i na otvorenom, na prostoru Detelinare u Novom Sadu. Završni javni događaj u obliku izložbe i razgovora svih uključenih u projekat se održava u holu škole. U sklopu njega će biti promovisano aktivno učešće učenika i nastavnika u lokalnoj kulturi, kao i celokupan proces podizanja svesti javnosti o održivom životu zajednice.

 

Snimak prve radionice:

Snimak druge radionice:

Snimak treće radionice:

 

Partneri: Centar za nove medije kuda_org i Srednja škola za dizajn Bogdan Šuput, Novi Sad

Produkcija: NED, USA Embassy, 2020-2022.

Realizacija: minipogon

Poslednji radni dan

dokumentarni film, 28 min, 2022.

Kratki polu-dokumentarni film POSLEDNJI RADNI DAN prikazuje nekoliko poslednjih dana Miloša Ristića, radnika fabrike šinskih vozila GOŠA, pre nego što je fabrika potpuno ugašena.

Film na emotivan način dočarava problem radničke eksploatacije, efekte deindustrijalizacije i stanje koje proizvodi kolonijalni diskurs i položaj zemlje perifernog kapitalizma.  Kroz preplitanje sudbine radnika sa sudbinom fabrike, film gradi priču o radniku koji je “prodat zajedno sa fabrikom”.

Film:

O Fabrici „Goša“

GOŠA je osnovana 1923, a ekspanzivan razvoj je doživela od 1950-ih do poznih 80-ih kada je poslovalo čak 11 fabrika u sklopu Holdinga. Postojala je 95 godina i zapošljavala u nekim trenucima do 12.000 radnika.

Privatizovana je 2007 kada je prodata za 1,8 mil.EUR, a pošto je procenjena na 9 mil. EUR (samo u prvoj godini privatizacije zaradila 35 mil. EUR)

Fabriku je kupio privatnik (tajkun) iz Slovačke Vladimir Poor – ŽOS Trnava. Sledi niz kupovina i prodaja fabrike sa firmama koje su najčešće osnovane u zemljama koje važe za poreske rajeve (Kipar i sl.) a svim u vezi sa primarnim vlasnikom (ŽOS Trnava).

Momentalno po privatizaciji, sledi i konstantno zaduživanje fabrike, iznamljivanjem cele proizvodne linije od strane firme- kupca (ŽOS Trnava) firmi GOŠI u zakup, koristeći je tako kao pod-izvođača sa jeftinom radnom snagom.

Objašnjenje od kompanije dato na pitanje zašto neko ko uspešno posluje firmu zadužuje: «  Kad si uspešan tada se i zadužuješ »

2014 – prestala je da isplaćuje plate i doprinose radnicima, ali se osniva još jenda GOŠA RSC – nova firma bez zaposlenih, na koju se sada prebacuju svi poslovi firme koja nije u blokadi.

U periodu od 2014-2017 nova firma šalje radnike GOŠE u Slovačku na “ stručno usavršavanje » (16USD na dan + smeštaj, bez osiguranja, bez obroka, rad od 12-16h dnevno). Slovačka je inače poznata kao zemlja EU u kojoj ne važe isti radni zakoni za radnike-strance i domicilno stanovništvo.

Porezi i doprinosi državi nisu plaćeni 5 godina, a radnici nisu dobijali plate 3 godine.

Na žalbe radnika, država odgovara : “Jednostavno vi ste privatna firma i tu niko nista ne može »

Država je u više navrata pomagala saniranje problema u GOŠI – ali ne na način da privatnika obaveže da poštuje zakone zemlje (uplaćuje doprinose i daje plate) nego sklapanjem međudržavnih sporazuma koji su omogućili nove poslove za GOŠU i davanjem povoljnih kredita od razvojnih banaka i investicionih fondova.

2015 – jedan radnik zbog nemogućnosti da živi zbog toga što dugo nije dobijao platu izvršio samoubistvo u fabrici.

2017 – proglašen stečaj, a radnici su dobili otkaze, a nova firma po ugovoru nastavlja da koristi celu fabriku (bez radnika). Protesti radnika. Gašenje fabrike.

 

Umetnik Danilo Prnjat i bivši radnik fabrike Goša Miloš Ristić započeli su druženje i rad na ovom filmu još 2019. godine. Materijal je zajednički obrađen tokom 2021. i 2022. uz pomoć VAC – Visual Antropology Centra i u saradnji sa studentkiwom produkcije Natašom Radić i studentom prava Đorđem Paunovićem.

Postprodukcija: VAC – Visual Antrophology Centar, Beograd, 2022.

Jesenja bašta

gerilska intervencija u javnom prostoru, 2020.

Drvo Paulovnija (lat. Paulownia tomentosa) spada u najbrže rastuća drveća (godišnje poraste i do 4m) koja svoje korenje pušta po vertikali – u dubinu, čime ne ulazi u koliziju sa elementima urbane infrastrukture (pločnici, asfalt i sl.). Paulovnija tomentoza podnosi temperature i do 45 stepeni Celzijusa, može rasti na svim tipovima zemljišta i nema poznatih insekata koji su joj neprijatelji, te je otporna na većinu poznatih bolesti.
Grupa Minipogon u sastavu troje umetnika: Danila Prnjata, Tijane Cvetković i Vahide Ramujkić, kamuflirana u radnike JP Gradsko zelenilo, izvela je ilegalnu intervenciju sadnje oko 50 sadnica ovog drveta duž Južnog bulevara i na još nekoliko manjih lokacija u Beogradu. Akcija je reakcija na sve veću seču šuma i ogoljavanje nekada zelenijih javnih gradskih površina radi prenamene i pretvaranja zelenih površina u mesta za parkiranje automobila i komercijalne prostore.

Izvedba akcije: MINIPOGON (Danilo Prnjat, Tijana Cvetković, Vahida Ramujkić)

 

ARBEITSARENA ili Trg zdravog razuma

community based art, 2021-22.

Zdrav razum nije dat. Stalno se stvara i rekreira kroz višestruke interakcije koje se javljaju na različitim nivoima među pojedincima, kolektivima i zajednicama.

Zdrav razum je pravi proizvod društva koje se oblikuje u napetosti između dominantne politike i reakcije na nju. To je mesto permanentne borbe.

Tokom nakoliko sedmica juna 2021, Marianenplac u Gracu je bio domaćin i izazivao je razne pristupe zdravom razumu u pogledu vrlo osnovnih pojmova svakodnevnog života: posla, hrane, stanovanja, obrazovanja, komunikacije itd. Tih dana trg je pretvoren u prostor susreta, prostor u kome je bilo moguće preispitati različite moduse i modalitete (ne)uklapanja, savijanja i rasklapanja u različita smisla i besmislice. Bilo je to i mesto spontane debate, rada i igre i poželelo je dobrodošlicu svim pojedincima koji smatraju sebe pogrešnim, nevidljivim, gubitnicima ili kolateralnom štetom „zdravog razuma“.

Tokom nedelju dana na areni su gostovale razne grupe i pojedinci, koji su tematizovali pitanje rada u javnom gradskom prostoru trga. To su bili pripadnici udruženja nezaposlenih koji su održali sindikalnu predstavu, škola jezika za žene iz islamskih zemalja koja je održala javni čas na otvorenom, predstavnici udruženja umetnika koji su govorili o socijalnom statusu umetnika u društvu, regularne škole, migranti i korisnici obližnjeg Crvenog krsta, predavači koji su držali javno predavanje o radničkoj istoriji Graca ili tematizovali humano radnog vreme (satnicu), ali i brojne dece koja su se svakodnevno u areni okupljala (neka su u njoj proslavila i svoj rođendan) i drugih komšija. Dan je uvek završavao muzikom po izboru onih koji su tog dana koristili arenu, uz koju smo svi zajednički đuskali.

ARBEITSARENA-WORK_publikacija

Produkcija: rotor – Association for Contemporary Arts, Grac, Austrija, 2021

Re-thinking Production

community based art, Beč, 2018.

 

Kako sarađujemo da bismo prevazišli granice? Kako naša sredstva za proizvodnju postaju uobičajena? I šta mi stvaramo sa njima? U maloj fabrici „Minipogon“, u srcu bečkog okruga Favoriten, ne reciklira se samo plastika, već je ekonomija bez kapitalizma stavljena na probu.

Minijaturna fabrika na pijaci Viktor Adler u Beču. Šta se ovde proizvodi? Novi lepi predmeti od bačene plastike i priče koje se pojavljuju tokom njihove proizvodnje, o radu i ekonomiji, materijalima i otpadu. Ideja o fabrici rodila se u Beogradu, gde je minipogon instalirao male proizvodne jedinice u skloništu za izbeglice. Prvo, proizvedeno je nešto opipljivo i, drugo, vreme provedeno u prikupljanju, usitnjavanju, topljenju, oblikovanju i korišćenju plastičnih predmeta iskorišćeno je za razgovor o novcu, podeli rada, individualnoj i zajedničkoj ekonomiji – i o samom životu. U projektu ReThinking Production, svako je mogao postati radnik fabrike minipogon! Kao deo festivala Wienwoche, umetnička grupa otvarila je fabriku u Favoritenu. U zajedničkom uvodnom događaju, svi prisutni su se dogovarali kako bi trebalo da izgledaju naredni radni dani: šta će proizvoditi, kako će raditi, ko će biti zadužen za održavanje mašina, a ko će obezbediti zalihe? Međutim, o fleksibilnom radnom vremenu nije bilo reči: 6-časovni radni dan važio za minipogon! U podne su se održavali kantinski razgovori sa pozvanim gostima o plastici kao materijalu, o sredstvima za proizvodnju kao „otvorenom hardveru“, organizaciji na radnom mestu, kao i društveno dodatoj vrednosti.

PROGRAM

Sub, 15.9, 12:00-15:00
Minipogon: Uvodni događaj
Štand 129, Viktor-Adler-Markt 129, 1100 Beč
demonstracija mašina (šreder, kompresor i ekstruder-injektor) + upoznavanje sa temama i ljudima + zajedničko planiranje 5 dana radnog procesa, raspoređivanje zadataka i odgovornosti + tokom svih radnih dana proces proizvodnje se zajednički izvodi kroz istovremene zadatke, dok mi koristite pauze da razgovarate o predloženim dnevnim temama sa raznim pozvanim gostima...

Pon, 17.9, 10:00-16:00
Minipogon: 1. radni dan
Štand 129, Viktor-Adler-Markt 129, 1100 Beč
MATERIJALI / životna sredina, reciklaža, plastični ostaci

Uto, 18.9, 10:00-16:00
Minipogon: 2. radni dan
Štand 129, Viktor-Adler-Markt 129, 1100 Beč
MAŠINE / tehnologija, otvoreni hardver, sredstva za proizvodnju

Sre, 19.9, 10:00-16:00
Minipogon: 3. radni dan
Štand 129, Viktor-Adler-Markt 129, 1100 Beč
RAD / organizovanje rada i radnih kolektiva, zadruga

Čet, 20.9, 10:00-16:00
Minipogon: 4. radni dan
Štand 129, Viktor-Adler-Markt 129, 1100 Beč
EKONOMIJA / ekonomska egzistencija naspram jednakosti u kapitalizmu

Pet, 21.9, 10:00-16:00
Minipogon: 5. radni dan
Štand 129, Viktor-Adler-Markt 129, 1100 Beč
VREDNOST / kako ceniti i naš rad i ono što se proizvodi...?

Sub, 22.9, 16:00-19:00
Minipogon: Završni događaj
Štand 129, Viktor-Adler-Markt 129, 1100 Beč
Svi rezultati procesa rada se prikazuju i dele.
Slavimo kraj radne nedelje.

Presentacija

Video

Produkcija: WIENWOCHE Festival, Beč, Austrija.

Organising Hope

video, 12:01″ DVD

Mehanizmi eksploatacije su u današnjem društvu toliko snažni da su realno ostvarive mogućnosti i vizije drugačije društvene i radne organizacije, kako u praktičnom pogledu, tako i u ideološkom smislu teško zamislive.  Organisinig Hope je 4-ro kanalna video instalacija koja predstavlja različite intervencije u pogledu organizacije rada koje se zasnivaju na samoorganizaciji: Minipogon (Beograd, Srbija) – istražuje alternativne metode produkcije, zadružne odnose, samoupravljanje i razvija koncept jednakosti putem intervencije u ekonomskoj bazi. Minipogon je sistem proizvodnje objekata od reciklirane plastike kroz inkluziju marginalizovanih socijalnih grupa koji kao „resurse“ za proizvodnju koristi odbačene i nus proizvode kapitalističkog društva.; Calafou (Valbona, Catalonija) je autonomna alternativna ekonomska formacija, proizvod mreže Cooperativa Integral Catalana, koja okuplja par stotina ljudi zarad ostvarivanja ekonomske razmene zasnovane na reciprocitetu i sa sopstvenom valutom. Reč je o napuštenoj fabrici tekstila koju su aktivisti zauzeli u cilju pokretnja različitih vidova proizvodnje prema principima samoupravljanja. Fabrika i apartmani se koriste kolektivno što znači da korisnici (rezidenti) dobijaju pravo na korišćenje, a ne pravo privatne svojine.; Lets (Ostende, Belgija) je lokalni drušveno orijentisan model time banking-a baziran na recipročnoj razmeni usluga koji koristi jedinicu vremena kao valutu. Jedinica valute je uvek sat vremena rada bilo koje osobe bez obzira na tip rada koji je u pitanju. Lokalna zajdnica koristi ovaj model kao sredstvo da ojača veze unutar zajednice i ostvari lakšu samoodrživost; Errekaleor Bazirik (Vitorija, Baskija) je veliki skvot okupiran od strane oko 150 osoba, uglavnom studenata, lociran na zemljanoj površini od 25 ara. Okupacija zgrada je nastala kao direktan odgovor na očigledan pokušaj nerealnog povećanja cena nekretnina spekulativnim mehanizmima od strane vlasti, a sve u situaciji u kojoj u samom gradu postoji 15.000 praznih stanova i sve veći broj onih kojima je plaćanje rente i samo stanovanje postalo luksuz.

Настави са читањем Organising Hope

Mini-pogon za proizvodnju društvenosti

participativni rad/ intervencija u polju rada, 2017-19.

Transformacija polja rada ka postfordističkoj ekonomiji, globalizacija i sve brojnije privatizacije javne sfere uzrokuju konstantno bogaćenje pojedinaca u odnosu na društvo, odnose dominacije i potčinjavanja koji se sve više zaoštravaju i kao posledicu imaju globalne migracije i ratove bez presedana u novijoj istoriji. Migracije su evidentne u sve većem odlasku domicilnog stanovništva Balkana ka Zapadu, a zadržavanju izbeglica u pograničnim zonama EU, prevenstveno zbog povećane kontrole na ulaznim i izlaznim granicama. Status među zone između centra i periferije koji je nekada bio karakterističan za tkz. “tampon” zone Balkana i sl., danas se proširuje na ceo kapitalistički svet sve više reprodukujući odnose nejednakosti na gotovo sve društvene slojeve (a posebno su na udaru srednja i niža klasa).

Настави са читањем Mini-pogon za proizvodnju društvenosti

Biblioteka društvene ekonomske teorije

instalacija, 2018.

Ideja obrazovnog projekta „Biblioteka društvene ekonomske teorije“ zasniva se na promociji alternativnih ekonomskih modela koji nadilaze neoliberalni ekonomski sistem. Područje interesovanja je proučavanje ekonomskih teorija koje nude potencijalne mogućnosti za razvoj i uspostavljanje ekonomske razmene koja se ne baziraju na principima pojedinačnih profita subjekata, već se upravljaju interesom zajednice u celini. Alternativne teorije ekonomije koje projekat pokriva za ovu priliku su: 1 PARECON – Participativna ekonomija (Michael Albert, Chris Spannos) – ekonomska teorija koja se zasniva na ideji zajedničkog odlučivanja prema nivou uticaja koji subjekt ima na nešto, odnosno modelu samoupravljanja radom organizacije zasnovanom na zajedničkom radu proizvođača i potrošača i jednakoj distribuciji dobara; 2 Inkluzivna demokratija (Anthoni Giddens, Jon Elster, Takis ​​Fotopoulos, Aran Gare itd.) – oblik direktne demokratije koji podrazumeva model političkog i ekonomskog odlučivanja koji je otvoreniji za građansko učešće (minimalističko i maksimalističko demokratsko učešće); 3 Teorija poklona (Marcel Mauss) – ideja o poklonu kao osnovu razmene – entitet koji nešto daje od sebe kao subjekta koji sam uspostavlja neku prazninu, ali taj jaz nastavlja da kruži u kolektivu (za razliku od kapitalističkih društava u kojima ova praznina uvek ostaje kod subjekta) – ideja dara kao načina širenja sebstva na celu zajednicu; 4 Ekonomija brige (Nansi Folbe) – Rad na brizi – uloga brige jednih o drugima kao oblika ekonomske razmene („feministička“ ekonomija); 5 Vremensko bankarstvo (Edgar Cahn) – ekonomija zasnovana na razmeni vremena i veština, umesto na robi i uslugama.

Instalacija egzistira kao otvorena biblioteka.

 

Настави са читањем Biblioteka društvene ekonomske teorije