dokumentarni film, 28 min, 2022.
Kratki polu-dokumentarni film POSLEDNJI RADNI DAN prikazuje nekoliko poslednjih dana Miloša Ristića, radnika fabrike šinskih vozila GOŠA, pre nego što je fabrika potpuno ugašena.
Film na emotivan način dočarava problem radničke eksploatacije, efekte deindustrijalizacije i stanje koje proizvodi kolonijalni diskurs i položaj zemlje perifernog kapitalizma. Kroz preplitanje sudbine radnika sa sudbinom fabrike, film gradi priču o radniku koji je “prodat zajedno sa fabrikom”.
Film:
O Fabrici „Goša“
GOŠA je osnovana 1923, a ekspanzivan razvoj je doživela od 1950-ih do poznih 80-ih kada je poslovalo čak 11 fabrika u sklopu Holdinga. Postojala je 95 godina i zapošljavala u nekim trenucima do 12.000 radnika.
Privatizovana je 2007 kada je prodata za 1,8 mil.EUR, a pošto je procenjena na 9 mil. EUR (samo u prvoj godini privatizacije zaradila 35 mil. EUR)
Fabriku je kupio privatnik (tajkun) iz Slovačke Vladimir Poor – ŽOS Trnava. Sledi niz kupovina i prodaja fabrike sa firmama koje su najčešće osnovane u zemljama koje važe za poreske rajeve (Kipar i sl.) a svim u vezi sa primarnim vlasnikom (ŽOS Trnava).
Momentalno po privatizaciji, sledi i konstantno zaduživanje fabrike, iznamljivanjem cele proizvodne linije od strane firme- kupca (ŽOS Trnava) firmi GOŠI u zakup, koristeći je tako kao pod-izvođača sa jeftinom radnom snagom.
Objašnjenje od kompanije dato na pitanje zašto neko ko uspešno posluje firmu zadužuje: « Kad si uspešan tada se i zadužuješ »
2014 – prestala je da isplaćuje plate i doprinose radnicima, ali se osniva još jenda GOŠA RSC – nova firma bez zaposlenih, na koju se sada prebacuju svi poslovi firme koja nije u blokadi.
U periodu od 2014-2017 nova firma šalje radnike GOŠE u Slovačku na “ stručno usavršavanje » (16USD na dan + smeštaj, bez osiguranja, bez obroka, rad od 12-16h dnevno). Slovačka je inače poznata kao zemlja EU u kojoj ne važe isti radni zakoni za radnike-strance i domicilno stanovništvo.
Porezi i doprinosi državi nisu plaćeni 5 godina, a radnici nisu dobijali plate 3 godine.
Na žalbe radnika, država odgovara : “Jednostavno vi ste privatna firma i tu niko nista ne može »
Država je u više navrata pomagala saniranje problema u GOŠI – ali ne na način da privatnika obaveže da poštuje zakone zemlje (uplaćuje doprinose i daje plate) nego sklapanjem međudržavnih sporazuma koji su omogućili nove poslove za GOŠU i davanjem povoljnih kredita od razvojnih banaka i investicionih fondova.
2015 – jedan radnik zbog nemogućnosti da živi zbog toga što dugo nije dobijao platu izvršio samoubistvo u fabrici.
2017 – proglašen stečaj, a radnici su dobili otkaze, a nova firma po ugovoru nastavlja da koristi celu fabriku (bez radnika). Protesti radnika. Gašenje fabrike.
Umetnik Danilo Prnjat i bivši radnik fabrike Goša Miloš Ristić započeli su druženje i rad na ovom filmu još 2019. godine. Materijal je zajednički obrađen tokom 2021. i 2022. uz pomoć VAC – Visual Antropology Centra i u saradnji sa studentkiwom produkcije Natašom Radić i studentom prava Đorđem Paunovićem.
Postprodukcija: VAC – Visual Antrophology Centar, Beograd, 2022.